Pogled na... - Srbija

Srpski milioneri neće veći porez

Najbogatiji ljudi u Srbiji ne misle da treba da plaćaju veće poreze, niti da sami, poput milionera iz SAD i EU, treba da pozovu Vladu da ih dodatno oporezuje.

Poruka najbogatijih u Srbiji mogla bi da glasi da Vlada pomoć treba da traži na drugoj strani.

Miroslav Mišković i Milan Beko nisu hteli da se izjašnjavaju o ovom pitanju, ali većina srpskih bogataša ni ne pomišlja da će da oporezovanjem vidljivog luksuza pomogne ministru finansija u punjenju budžeta.

Čak i oni koji takav potez opravdavaju Vladi postavljaju uslove.

Miroljub Aleksić, vlasnik Pionira, hotela Izvor u Aranđelovcu i još oko 15 preduzeća, kaže da pitanje većeg oporezivanja treba postaviti u „nekoj uređenoj zemlji“.

“Ovde to treba pitati kad bude vladala disciplina i odgovornost. Koga da više oporezujete? One što imaju jahte i nekretnine u inostranstvu ili preduzetnike što jedu s radnicima u menzama, rade po 15 sati dnevno i sve što zarade ulože ovde” , pita Aleksić.

On objašnjava da su prevelika javna potrošnja, neverovatan broj taksa i poreza, kao i poklanjanje stranim firmama najvažnijih resursa uz enormne stimulacije, učinili su domaće privrednike građanima drugog reda.

S druge strane, biznismen Zoran Drakulić i ne misli da je bogat, jer, kako kaže, ako uzimate kredite da bi radili, onda se ne može govoriti o bogatsvu.

“Tek kad budem imao uslove za rad kao što ih ima Bafet u Americi, onda mogu da razmišljam o predlogu za veće oporezivanje bogatih” , rekao je Drakulić.

Uspešni biznismeni u Srbiji smatraju da bi dodatni porezi za kompanije danas bili samo loš signal za investitore, a ocena je i da rešenje za probleme u zemlji treba tražiti na drugoj strani.

Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe smatra da je ključ za izlazak iz krize kada bi poreze počeli da plaćaju bogati koji su svoj imetak stekli tako što nisu plaćali poreze, ali i oni koji se bave sivom ekonomijom ili koje poreski organi nemaju u evidenciji.

Nešto blaži stav ima Miroslav Bogićević, koji je vlasnik Mlekare Šabac, više od 10 rudnika, te Fabrike akumulatora Sombor i još nekoliko kompanija.

On ističe da je neophodno omogućiti jeftinije kredite. U svetu su godišnje kamate između 2-2,5 odsto, a mi toliko plaćamo mesečno, navodi Bogićević.

“Potrebno je da bar obrtna sredstva dobijamo po povoljnijim kamatama. Za osam meseci sam izgubio 20 miliona evra u izvozu jer se kurs pomerio sa 107 na 98 dinara” , kaže Miroslav Bogićević.

Ekonomisti istovremeno kažu da je budžet toliko prazan da bi država jedva dočekala priliv od najbogatijih, ali da su joj čvrsto vezane ruke.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Savić navodi da bogati u Srbiji finansiraju stranke, te da je logično da onaj ko dođe na vlast treba da se finansijerima zahvali, a ne da ih opterećuje.

Savić kaže da je najnoviji primer porez na imovinu, koji će za obične građane biti veći, a najbogatijima je doneo značajne povalastice.